Napomena: navedeni su samo neki primeri iz prakse.
Ukoliko imate pitanje koje nije obuhvaćeno u ovom segmentu, možete ga postaviti dr Žikiću putem forme na sajtu.
Spušten gornji kapak, prema položaju koji ste opisali, prekriva gornju polovinu vidnog polja, a moguće je i deo centralne vidne osovine. U ovakvoj situaciji, normalan razvoj vida na tom oku je ugrožen i potrebno je operacijom korigovati položaj kapka. U ovom uzrastu nije moguće precizno uzimanje mera pomoću kojih se procenjuje funkcionalnost mišića podizača gornjeg kapka. Iz tog razloga se primenjuje tzv. frontalna suspenzija silikonskom vrpcom, kao najefikasnija, a najmanje traumatska tehnika.
Koža očnih kapaka je najtanja koža u našem organizmu. Zbog specifične funkcije gornjih kapaka, koji konstantnim treptanjem premazuju naše oko slojem suza i na taj način ga štite od sušenja dok smo budni, tokom vremena dolazi do istezanja kože. Ovo može da bude estetski ali i funkcionalni problem. U sklopu ovog tzv. involutivnog procesa, može istovremeno doći i do postepenog pada gornjeg kapka usled slabljenja mišića podizača, ali i do pada obrva usled slabljenja njihovih vezivnih pripoja. Zbog svega navedenog, a u težnji da kompenzuje ovaj pad, napreže se čeoni mišić, zbog čijeg zamaranja se može javiti pomenuti osećaj težine i čeona glavobolja. Operacijom se, u jednom aktu, najčešće kroz samo rez na koži kapka, mogu korigovati svi gore navedeni problemi, u lokalnoj anesteziji.
U ovakvoj situaciji potrebno je, u opštoj anesteziji, načiniti propiranje suznog kanala, uz endoskopiju nosa. Ukoliko se ustanovi da je kanal prohodan na propiranje, u njega se postavlja silikonski stent, koji se vadi nakon 3-6 meseci. Ukoliko kanal nije prohodan za tečnost pod pritiskom, najverovatnije postoji koštano ili ožiljno suženje/prepreka u kanalu i tada je potrebna operacija kojom bi se stvorio nov put za oticanje suza u nos.
Akutna upala suzne kesice je posledica zadržavanja otpadnih materija i bakterija u suznoj kesici kod neprohodnog suznog kanala. Davanjem antibiotika i ispuštanjem gnoja iz suzne kesice, samo se privremeno rešava problem, jer se nakon zalečenja infekcije ceo proces ponavlja. Jedino rešenje je uspostavljanje normalnog oticanja suza i otpadnih materija u njima, putem operacije. Operacija se radi najmanje mesec dana nakon akutne upale, jer se pokazalo da su komplikacije češće ako je taj period manji.
Ono što treba imati na umu je da je očna proteza ili „veštačko oko“ u suštini strano telo, koje svojim prisustvom u očnoj duplji, tokom godina, izaziva određene strukturne promene na mekim tkivima. Ovo je još jače izraženo ako operacija, kojom je hirurški odstranjeno oko, nije urađena korektno. Kod ovakvih problema sa očnom protezom potreban je klinički pregled koji najčešće treba dopuniti i dodatnim dijagnostičkim metodama kao što je npr. kompjuterizovana tomografija (CT), koja nam daje podatke o stanju mekih i koštanih struktura orbite. Korekcija očne proteze u određenom momentu više nije moguća, te nakon toga jedino hirurška korekcija nastalih promena dolazi u obzir. Prilikom operacije se najčešće dopunjava nedostatak volumena očne duplje ugradnjom orbitalnog implanta, produbljuje se tzv. donji forniks (prostor iza donjeg kapka u kojem leži proteza) i zateže se donji kapak koji nosi težinu proteze.
Aspirin je lek koji se, osim kao lek protiv bolova, koristi kao sredstvo za umanjenje sklonosti ka zgrušavanju krvi kod pacijenata sa kardio-vaskularnim problemima. Pre operacija očnih kapaka, suznih puteva ili orbite, potrebno je uz saglasnost vašeg lekara, ukidanje Aspirina na 14 dana, koliko iznosi vreme koje je potrebno da krvne pločice (trombociti) povrate normalan nivo aktivnosti u zgrušavanju krvi. U suprotnom može doći do ozbiljnih krvarenja tokom i posle operacije koje je veoma teško zaustaviti. Što se tiče drugih tzv. antiagregacionih i antikoagulacionih lekova, pacijent je dužan da prijavi ako ih dobija u terapiji, kako bi se mogla izvršiti adekvatna preoperativna priprema.