Bolesti očnih kapaka i područja oko njih | Oftalmolog dr Zoran Žikić

Bolesti očnih kapaka i periokularne regije

U dečjem uzrastu susrećemo se sa različitim urođenim poremećajima kapaka, od nepotpune razvijenosti do poremećaja položaja i funkcije.

Urođeno spušten gornji kapak (ptoza) je najčešće posledica nepotpune razvijenosti mišića podizača gornjeg kapka. Ovo stanje može da ometa normalan razvoj vida deteta, na strani spuštenog kapka.

Odluka o vremenu i načinu korekcije ptoze zavisi od stepena spuštenosti u odnosu na vidnu osovinu (zenicu oka), snage mišića podizača gornjeg kapka i uzrasta deteta.

Saznaj više o operaciji očnih kapaka

Zakažite pregled

Kontaktirajte nas

Ptoza očnog kapka

Stečena ptoza (nastala tokom života) najčešće je posledica procesa slabljenja pripoja mišića koji podiže gornji kapak i ovo stanje je obično udruženo sa relativnim “viškom” kože kapaka (dermatohalaza). Spuštenost obrva (ptoza obrva) može dodatno da oteža situaciju.

Pored očiglednih smetnji sa vidom, može se javiti i osećaj težine i glavobolja u čeonom predelu, zbog stalnog grčenja čeonog mišića, koji deluje kompenzatorno.

U ovakvim slučajevima, operacija kapka, najčešće, istovremeno obuhvata korekciju njegovog položaja i uklanjanje viška kože, a u slučaju potrebe može se korigovati i položaj obrva.

Gornji kapak može biti spušten i kao posledica povreda ili nervno-mišićnih oboljenja.

Postoje tri osnovna načina korekcije položaja (podizanja) gornjeg kapka:

Reinsercija / reparacija aponeuroze mišića podizača kapka (levatora)
skraćivanje (resekcija) mišića podizača
frontalna (čeona) suspenzija gornjeg kapka.

Urođena ptoza gornjeg desnog kapka (rub kapka prekriva zenicu u potpunosti)

Urođena ptoza gornjeg desnog kapka (rub kapka se nalazi na gornjoj ivici zenice)

Uvrnutost i izvrnutost očnih kapaka

Uvrnutost (entropion) ili izvrnutost (ektropion) kapka je pojava koja se najčešće dešava na donjem kapku, kao posledica nestablnosti, usled istezanja tkiva tokom života. Ređe je to posledica povreda ili upalnih bolesti koje izazivaju ožiljavanje kože i/ili sluznice kapka.

Korekcija ova dva stanja podrazumeva, pre svega, rešavanje njegovog laksiteta (zatezanje kapka), uz postavljanje specijalnih šavova, koji rotiraju kapak u pravilan anatomski položaj u odnosu na oko.

Kod entropiona dolazi do trljanja trepavica o prednju površinu oka, što je veoma neprijatno i može da dovede do infekcije. Kod ektropiona je sluznica kapka izložena vazduhu, zbog čega dolazi do njenog sušenja i posledične upale.

Ektropion unutrašnjeg dela donjeg kapka

Entropion donjeg kapka, sa posledičnim uvrtanjem trepavica prema oku

Tumori očnih kapaka

Tumori očnih kapaka i periokularne regije mogu biti dobroćudni (benigni) i zloćudni (maligni). Kod dece najčešće viđamo benigne promene tipa hemangioma ili dermoidne ciste. Halacion (čmičak) je upalna cistična promena lojnih žlezda u kapcima.

Halacion

Hemangiom

Dermoidna cista

Doborćudni tumor očnih kapaka

Dobroćudni tumori obično predstavljaju samo estetski problem, međutim ako su veliki ili nezgodno lokalizovani, mogu kompromitovati funkciju kapaka i samog oka.

Hemangiom desne strane lica kod odojčeta. Voljno otvaranje kapaka desnog oka nije moguće.

Velika cista (dobroćudna promena) gornjeg kapka, koja mehanički potiskuje kapak prema dole, preko zenice.

Zloćudni tumor očnih kapaka

Zloćudni tumori imaju tendenciju da razaraju normalno tkivo kapaka i da urastaju u dublje strukture očne duplje, te u poodmaklim slučajevima mogu zahvatiti i samo oko. Osim toga, oni mogu i da metastaziraju u regionalne limfne čvorove, ili putem krvi, u udaljene organe kao što su pluća i jetra.

Zloćudni tumor donjeg kapka

Zloćudni tumor unutrašnjeg ugla kapaka, u poodmaklom stadijumu

Veoma je bitno da se tumori, prevashodno zloćudni, otkriju i operišu u što ranijoj fazi. Cilj operacije je potpuno odstranjenje tumora, a zatim rekonstrukcija kapka kako bi bila sačuvana njegova funkcija.

Očni kapci